Verovatno će se svako ko bude pročitao naslov pitati, zašto neko ko je instruktor skijanja uopšte postavlja pitanje ovog tipa. Zar odgovor nije logičan? Zar uopšte treba da postoji nedoumica oko pitanja učenja skijanja?

Upravo ću u tekstu koji sledi pokušati da iznesem svoje viđenje ove problematike i nadam se dati odgovor na gore postavljena pitanja.  A da ovo jeste problem sa kojim se mnoge moje kolege i ja susrećemo, dokazuje i činjenica da  na stazi svakodnevo imamo priliku da vidimo kako roditelj uči dete, drug pokazuje tehniku carving zaokreta drugu ili kako porodični prijatelj demonstrira tehniku brzog vijuganja na Dubokoj, a prate ga, u plugu „učenici“ željni znanja. Sada se tu nameće novo pitanje. A šta je tu loše?

Kako bi se fudbalskim žargonom reklo, na prvu loptu, to nije ništa loše. Zašto bi bilo, zar nas nisu roditelji, prijatelji, rođaci učili da vozimo bicikl, da kližemo, da plivamo? Zašto nas onda ne bi učili i da skijamo? Moj odgovor bi bio, zašto da ne, ali uz osvrtanje na par bitnih momenata.

Često se u praksi; instruktora skijanja; pojave učenici koji potvrđuju premisu da je učenje bilo koje nove aktivnosti, veštine ili usvajanje novih znanja, bez angažovanja osobe koja se profesionalno bavi time što želimo da naučimo ili usavršimo, loša stvar. Takvi đaci obično imaju mnogo više problema u odnosu na đake koji odmah započnu obuku sa profesionalcem. U tim slučajevima instruktor skijanja preuzima ulogu osobe koja otklanja loše navike i čas pretvara u „čišćenje“ tehnike. Tek posle ove faze moguće je pristupiti upoznavanju učenika sa novim tehničkim elementima.

Drugi momenat koji se ovde nameće je više filozofskog tipa. Naime, kada su u pitanju druge sfere života, a koje nisu u domenu sporta ili fizičke aktivnosti; uopšte se ne dovodi u pitanje angažovanje profesionalca. Svi znamo da ukoliko  želimo da naučimo neki strani jezik, mi angažujemo profesora engleskog. Ukoliko nas boli zub idemo kod zubara ili ako imamo nameru da poboljšamo veštine komunikacije, odlazimo na seminar koji nas tome uči. Na kraju ukoliko hoćemo da naučimo da upravljamo avionom, tražićemo instruktora letenja, pilota profesionalca sa velikim iskustvom. Niti u jednom od ovih slučajeva mi ne razmišljamo da konkretnu uslugu tražimo od prijatelja, rođaka, kumova... Zašto je onda suprotan slušaj kada je sport i fizička aktivnost u pitanju. Zašto se smatra da skijanje može svako da obučava? Većina će se složiti da su posledice loše usluge, lošeg prenosa znanja u svim ovim primerima, dalekosežne i negativne. Postavlja se pitanje, zašto se onda tako ne razmišlja kada se radi o obuci skijanja? Kako to da se u slučaju skijanja ne razmišlja o lošim posledicama neadekvatne obuke. Nema potrebe da posebno ističem opasnosti koje proističu iz ovakvog razmišljanja i rada. To je tema koja traži da joj se posveti poseban tekst.

Kao što se da naslutiti ja ću u ovom slučaju biti na strani struke i naravno dati potvrdan odgovor na pitanje iz naslova. Razloga za to je mnogo. Pre svega treba imati na umu da je skijanje aktivnost koja je sama po sebi opasna. Može se dodati i to da loše sprovedena obuka u mnogome povećava šanse za povređivanje učesnika u aktivnosti. Nažalost, često stradaju i nevini skijaši koji se samo nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Zbog njih i pišem ovaj članak i pokušavam da ukažem na opasnosti. Da li bi se ovaj problem u potpunosti rešio kada bi svako prošao osnovnu obuku skijanja? Nisam siguran, ali verujem da bi se u tom slučaju broj povreda znatno smanjio, što već predstavlja dovoljan razlog da se obuka prepusti profesionalcima.

Postoji ovde još jedna činjenica na koju bih želeo ovom prilikom da ukažem. Skijanje spada u sportove povećanog rizika. Isto važi za skokove u vodu, skok motkom ili auto i moto trke. Razlika između skijanja i ostalih navedenih sportova se ogleda u tome što se skijanjem kao rekreativnom aktivnošću bavi procentualno mnogo veći broj ljudi nego ostalim malo pre navedenim sportovima. Što će reći da je rizik u skijanju statistički mnogo veći. Samim tim uloga instruktora skijanja DOBIJA NA ZNAČAJU!

Uloga instruktora skijanja nije samo da nauči đaka kako pravilno da skija. Mnogo je značajnija od toga. Zadatak profesionalca u ovom slučaju jeste da svoje đake poduči etikeciji na stazi. Da im predoči kako i na koji način se koristi oprema za skijanje. Da im ukaže na deonice na stazi koje su opasnije, na čvorišta gde se često dešavaju povrede, itd.

Mogu reći da DA, ja smatram da je logično, da ukoliko hoću da naučim neku aktivnost tako kompleksnu kao što je skijanje, treba da angažujem osobu koja se time bavi profesionalno, koja je prošla adekvatnu obuku i koja razume potrebe i zahteve učenika sa kojima radi. Mnogo puta sam do sada čuo da je to bačen novac i gubljenje vremena. Naravno tu su odmah obrazloženja, zašto bi plaćao časove skijanja, kada može neko besplatno da te nauči. Nije mi jasno odakle takav stav? Kako može biti bačen novac i vreme koje neko ulaže u svoje znanje. To se uvek isplati i to je po pravilu najbolja investicija u sebe, a u svoju decu da ne spominjem. Instruktori skijanja to vrlo dobro znamo. Mi smo svake nedelje svedoci koliko pre svega deca napreduju. Postaju bolje osobe jer u svom arsenalu imaju još jednu veštinu koju su naučili. Ubeđen sam da je odgovor na gore postavljeno pitanje DA, jer dečiji osmesi ne mogu biti lažni.

 Na kraju hoću da kažem da sam na strani instruktora skijanja, ali sam zato i na strani lekara, pilota, profesora, psihologa i drugih profesionalaca.

Uživajte na skijanju, uživajte u slobodi koju skijanje pruža, čuvajte sebe, a tako ćete čuvati i druge!