Kako biste lakše odlučili koje skije vam najviše odgovaraju, probajte da odgovorite na sledeća tri pitanja:

1. NA KAKVIM TERENIMA PROVODITE NAJVIŠE VREMENA DOK SKIJATE?

 Važno je da razmislite gde najviše skijate. Nije isto da li najviše vremena provodite na utabanim stazama,  neuređenim delovima skijališta van staza ili kombinujete jedno i drugo.

Ukoliko pripadate prvoj grupi, vama odgovara malo tvrđa skija za uređenu stazu. U većini slučajeva to su skijaši koji koriste slalomsku skiju manjeg radijusa ( 11- 13m). U ovu grupu spadaju i oni koji skijaju sa veleslalomskim skijama, koje imaju veći radijus ( 16 – 28m).   

 

 

 

 

 

 

 

Drugu grupu čine skijaši koji najčešće koriste malo šire skije u odnosu na čistokrvne „carving“. Razlikuju se od skija za tvrdu podlogu po tome što su mekše, duže i najbitnije, šire celom svojom dužinom.  Mi ih zovemo skije za dubok sneg, dok ih stranci zovu „freeride“  i zbog svog dizajna omogućavaju lakše manevrisanje u dubokom snegu.

 

 

 

 

 

„Allmountain“ skije koriste skijaši iz poslednje treće grupe. Poslednjih godina svi proizvođaci se utrkuju da privuku ovu kategoriju kupaca, jer oni predstavljaju najširu skijašku populaciju. Ovaj tip skije jednako dobro podnosi zahtevne „carving“ zaokrete kao i skijanje po neuređenim delovima skijališta. To je upravo i čini izuzetno popularnom.

 

 

 

 

 

 

2. KOJI NIVO SKIJAŠKOG ZNANJA POSEDUJETE?

Budite bolno iskreni kod odgovora na ovo pitanje, jer ovde mnogi skijaši naprave grešku koju je kasnije na stazi teško ispraviti. Kažem vam ovo iz iskustva , jer se dešava da se na čas skijanja pojavi učenik sa skijom koja nije primerena njegovom skijaškom umeću. To je veći problem nego što na prvi pogled izgleda.
Ukoliko izaberete skiju koja je za vas tvrda, koja traži da je direknije i preciznije usmeravate u zaokret, koja ne „prašta“ greške, onda vam skijanje neće predstavljati zadovoljstvo. Ako ste početnik izaberite rekreativnu skiju manje tvrdoće.  Takva skija će vam sigurno odgovarati i naredne dve, tri sezone. U nekom trenutku, kada ovladate tehnikom „carving“ zaokreta onda možete da pređete na skiju malo veće tvrdoće.

 

3. KOJA DUŽINA SKIJA VAM JE POTREBNA?
Osnovno je pravilo da birate skiju čiji  vrh kada se ispravi dostiže negde između vaše brade i čela. Međutim, stvari nisu uvek tako jednostavne.
Pravi je trenutak da se objasni šta je to radijus skije. Kada ispravite skiju i pogledate njen oblik, možete primetiti da je njen vrh širi, pa se na sredini kod vezova sužava, da bi na kraju rep ponovo bio širok. Sada zamislite da skiju postavite na sneg pod određenim uglom i u istom trenutku izvršite pritisak, ivica skije će u snegu obrazovati kružnicu.  Dok se spuštate niz padinu vi praktično pravite kružnice u snegu. Kada na skiji vidite oznaku R:12m, to znači da će ona pod opterećenjem obrazovati kružnicu poluprečnika 12m.
Što je radijus veći to je skija duža i obrazuje veću kružnicu i obrnuto, kada je skija kraća ima manji radijus i samim tim pravi manju kružnicu na snegu. Ukoliko želite da skijate kraće i dinamičnije zaokrete onda birajte kraću skiju. Ako ste pak neko ko voli da skija u veleslalomskom stilu i pravite veće i duže zaokrete onda birajte dužu skiju.
Nadam se da sam vam bar malo pomogao. Uživajte na skijanju!